Prema podacima Opštinske uprave, tačnije Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene i imovinsko-pravne poslove, u Gornjiem Milanovcu registrovano je 178 stambenih zajednica. Zorica Tolić, koja je zadužena za njihovu registraciju kaže da je od ovog broja 126 stambenih zajednica odabralo komšiju za upravnika, 44 se odlučilo za profesionalnog upravnika, a za 8 stambenih zajednica određena je prinudna uprava.
Na teritoriji Gornjeg Milanovca četiri lica imaju licencu za obavljanje dužnosti profesionalnog upravnika, ali samo dva rade. Jedan od njih je Nikola Gajić. Prema njegovim rečima, novi Zakon o stanovanju iz 2017. godine, trebalo je doneti još 90-tih, jer su najveći problemi u starim zgradama gde je potrebno izvršiti ozbiljnije građevinske intervencije. Takvi radovi su, pojašnjava, skupi, a rezervni fond u koji se slivaju uplate stanara još uvek nema dovoljno akumuliranih sredstava da bi ih uspešno sproveo. Takođe, mnogo stanara ne razume da novac odlazi na račun stambene zajednice, a ne kod upravnika i da mogu da ga namenski troše.
“Ljudi su navikli da dobijaju nešto besplatno, ali sada su dobili stanove i moraju da shvate da imaju neke zajedničke prostorije i zajedničke obaveze i da sve te pare koje izdvajaju, izdvajaju za zgradu”, kaže Gajić.
On je dodao da trenutno obavlja dužnost u 28 stambenih zajednica, ali kaže i da je u dve ili tri morao da podnese ostavku, jer nije video mogućnost rešenja njihovih problema, pa će te zajednice po nalogu komunalne inspekcije dobiti prinudnu upravu.
„Prinudni upravnik privremeno obavlja tu funkciju dok stanari ne odaberu upravnika među sobom ili se ne odluče za profesionalnog upravnika. Stimulisani su da to učine što pre, jer prinudni upravnik se plaća više nego profesionalni. Stanari će i sami shvatiti da im se to ne isplati“, objasnio Gajić.
Saradnja sa opštinskom inspekcijom nadležnom za nadzor pri sprovođenju Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, prema njegovim rečima, za sada odlično funkcioniše, a najznačajnije je da je Opština sada po prvi put raspisala Konkurs za izdvajanje podsticajnih sredstava za sređivanje fasada, krovova i unapređivanje energetske efikasnosti zgrade.
„Konkurs je raspisan 12. novembra i prijave traju još dva dana, do 29. novembra. Mi smo ove godine zakasnili, jer su u Konkursu praktično prvi put objavljeni uslovi koje treba ispuniti da bi se dobila sredstva, a uslovi nisu nimalo jednostavni. Potrebno je da stambena zajednica prikupi svu tehničku i projektnu dokumentaciju, zatim, sva rešenja i dozvole, potrebno je da već postoji ugovor sa izvođačem radova, kao i da se u celosti plati izvođenje tih radova, a onda sa svom tom dokumentacijom može da konkuriše kako bi dobila do 50% podsticajnih sredstava. Namera je dobra, ali nekog efekta imaće tek naredne godine, jer sada znamo šta sve treba da uradimo”, zaključio je Nikola Gajić.
Za potrebe unapređenja održavanja stambenih zgrada ključno je da postoji rezervni fond zgrade. Međutim, stare zgrade još uvek nemaju dovoljno sredstava u rezervnom fondu kako bi izvršile veće popravke. Primena zakona, po svemu sudeći, za sada nailazi na brojne probleme, ali uz odgovarajuću podršku lokalne samouprave i izdvajanje podsticajnih sredstava za obnovu fasada, krovova i slično, situacija se može znatno popraviti.
Milica Vukelić / Moravicki.rs