Na današnji dan 1859. godine rođen je Paja Jovanović, čuveni srpski slikar, predstavnik akademskog realizma. Bogat opus i brojna dela sa temama iz narodnog života i istorije, doprinela su da uticaj ovog slikara bude široko rasprostranjen u domenu likovnog obrazovanja i kulture. Ubraja se među 100 najznamenitijih Srba, a njegova dela visoko su cenjena u Evropi i svetu.
O ličnosti i delu Paje Jovanovića porazgovarali smo sa Ilijom Drašovićem, najstarijim akademskim slikarom u Gornjem Milanovcu, koji je 2017. godine obeležio 6 decenija umetničkog stvaralaštva. Ilija je rođen u Lunjevici 1933. godine. Jedno vreme radio je kao nastavnik likovnog, bavio se grafičkim i industrijskim dizajnom, ilustracijom, ikonopisanjem… Osim slika i crteža, njegov opus sadrži i dela iz oblasti skulpture i freske. Još uvek vredno radi i slika u improvizovanom ateljeu u svojoj kući. Za Paju Jovanovića kaže da je izvor večite inspiracije za mlade umetnike i institucija za sebe.
„Za moju generaciju i za mene Paja je mnogo značio. Gledajući njegove slike prvo čovek što može da zapazi je besprekoran crtež. A umetnik koji ima crtež, to je zaista umetnik. Bez crtanja, ja to uvek govorim, ne može se postati umetnik. Mnogi kažu, znate, ja sam modernista, a šta to znači, valjda čovek mora prvo da nauči azbuku. A Paja je azbuka za svakog umetnika. Od njega se uči crtež, kolorit, kompozicija, sve ono što čini jedno umetničko delo“ – kaže Ilija Drašović.
Dela Paje Jovanovića osim što imaju veliku umetničku vrednost, predstavljaju i bogat izvor informacija, pogotovu dela koja za tematiku imaju važne događaje iz srpske istorije. Čuvene su njegove slike „Seoba Srba“, „Takovski ustanak“, „Ženidba Cara Dušana sa Aleksandrom, sestrom bugarskog cara“ i brojne druge. U jednom periodu bavio se i crkvenim slikarstvom, izradio je ikonostas Saborne crkve u Novom Sadu,kao i ikonostas crkve u Dolovu, naslikao je prizore iz života Svetog Save za Sabornu crkvu u Sremskim Karlovcima.
„Zahvaljujući Paji i svim njegovim savremenicima mi sagledavamo i deo istorije. Istoriju pređašnjeg vremena i vremena u kojem su oni živeli. Oni su to stvarno izvanredno predstavili. Uzmite samo njegove slike koje su vezane za folklor, za naradnu nošnju… Mi sve možemo da naučimo iz tih slika. Svako ko se bavi umetnošću, bilo kojom granom, tekstilom, kostimom… može videti, naučiti i sagledati svaki detalj na delima ovog vrsnog slikara. Pored Paje, treba pomenuti i Uroša Predića. To su stvarno važne ličnosti i najveći slikari u srpskoj umetnosti“ – tvrdi Ilija Drašović.
Pomenuti Uroš Predić i Paja Jovanović su čuveni srpski realisti, s tim što je Paja Jovanović negovao svojstven idealističkirealizam. Oba slikara, majstori svog zanata, ostavili su za sobom brojna dela iz kojih umetnici i danas crpe inspiraciju i iz kojih može mnogo toga vrednog da se nauči.
Moravički Portal / Milica Vukelić / Foto: Moravički Portal