Ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu, pre svega sprske „svetinje“ zvane „večiti derbi“, sinoć su u Norveškoj kući mogli da prisustvuju jednom vrlo ugodnom dogadjaju. Razlog je bio promocija IV izmenjenog izdanja knjige „Derbi“, autora doajena srpskog sportskog novinarstva, inače rođenog Milanovčanina, gdina Dragiše Kovačevića.
U sali koja je bila dobrano ispunjena, prisutnima su se pored gdina Kovačevića, obratili i poznati srpski fudbaleri koji su osetili čar igranja večitog derbija: Stanislav Karasi, Radmilo Ivančević, Nebojša Vučićević, Saša Zorić…
Sama knjiga je vrlo autentična, obimnog materijala, sadrži izveštaje sa svakog od 161. derbija do sada odigranog, upotpunjena sa preko 600 fotografija i brojnim anegdotama iz života samih fudbalera, aktera tih utakmica.
„Znate kako, ja se sa mnogim ljudima koji se nalaze u ovoj knjizi poznajem decenijama unazad, sa nekima sam kućni prijatelj, sa nekima sam se okumio, tako da je prikupljanje fotografija i priča bila donekle rutinska stvar. Pozvao sam ih i rekao da mi pronađu slike i uspomene sa večitih derbija i oni su mi doneli na desetine slika i fotografija,ispričali mnoštvo interesantnih priča od kojih sam ja kasnije probrao one koje po mom mišljenju zaslužuju da se nađu u knjizi“,objasnio je gdin Kovačević kako je prikupljao materijal za pisanje knjige.
Zna se koliko je „škakljiva“ tema rivalstvo Zvezde i Partizana i poduhvat pisanja ovakve knjige je sam po sebi izuzetno ozbiljan. Pre svega tiče se toga kako zadovoljiti obe strane, odnosno biti ujednačen i uravnotežen, da se nijedna od strana ne oseti potcenjenijom u odnosu na onu drugu.
„Ja se nikada nisam izjasnio za koji klub navijam i to je nešto što je veoma značajno u mojoj karijeri. Kada sam svojevremeno imao SOS kanal, mi smo desetak godina imali kancelarije na Marakani. Tada su nam jedni vikali da smo grobarski, a drugi da smo ciganski kanal. Dakle, nikada nisu mogli da tačno dobiju utisak za koga ja navijam i to je bila velika prednost u pisanju ove knjige. Videli ste sami večeras,ovde su bili prisutni igrači iz oba tabora i ja imam potpuno isti odnos sa svima, a to nije uopšte lako, moram da priznam“, iskren je bio autor knjige.
Ono što je stvorilo mit zvani „večiti derbi“, kako kaže gdin Kovačević, su navijači ova dva tima. Ništa od svega ovoga ne bi bilo da nije bilo upavo njih, ljudi koji vole fudbal, vole Zvezdu, odnosno Partizan na jedan način koji ljudima iz drugih krajeva sveta nije baš najjasniji, koji njima deluje fanatično, nestvarno, pomalo ludo.. Ova knjiga je, pored samih aktera, posvećena upravo njima – navijačima, kako kaže autor:
“Ova knjiga ima, pre svega, jednu dozu pomirljivosti i ljubavi. Sport, odnosno fudbal zbližava ljude. Ja pokušavam i na ovim konferencijama, promocijama, da dočaramo ljudima ono najlepše što derbi čini privlačnim i tako posebnim. Dakle da edukujemo ljude, da im objasnimo da ova utakmica nije rat, da su oni rivali 90 minuta, ali da su i pre i posle prijatelji, zaljubljenici u istu stvar. Samo velike utakmice stvaraju velike igrače. Verujte da nikada ne bi bilo Šekularca, Miloša Milutinovića, Džajića ili možda Piksija, da nije bilo tih velikih utakmica koje zovemo “večiti derbi”, jer ovi mečevi nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Ja ovom knjigom takodje želim da starije navijače podsetim na ta vremena, a ove klince koji sada dolaze i počinju da posećuju stadione da im dam do znanja šta je večiti derbi i kako tu svetkovinu treba da čuvamo, kako iskreno da ga volimo. Mi smo sada krenuli i po školama da promovišemo knjigu. Realno je da ne mogu svi dečaci da budu fudbaleri, ali navijači svakako mogu, dakle da klubu koji vole pomognu na jedan iskren, lep, normalan i civilizovan način.”
Iako se utisci nakon ove prijatne večeri još uvek nisu slegli, jedno je sigurno. To je da će srpska sportska i fudbalska svetinja zvana „večiti derbi“ živeti, okupljati ljude, biti tema brojnih razgovora, razlog za neizmernu sreću jednih, odnosno tugu onih drugih, dok god je Zvezde i Partizana, dok god je i jedne jedine osobe čiji barem jedan delić srca živi za fudbal, za crvenobele ili crnobele boje.
Ognjen Vranić / Mkoravički portal