Od rudnika živelo pet sela i na stotine ljudi: Rudari zarađivali svoj hleb sa sedam kora

Pre nekoliko decenija selo Milićevci koje se nalazi na dvadesetak kilometara nadomak Čačka, bilo je jedno od najživljih u ovom kraju.

Foto: RINA

U rudniku Magnezit je u jednom trenutku bilo zaposleno čak nekoliko stotina radnika.

Da bi zaradili hleb sa sedam kora ovde su sedamdesetih godina prošlog veka dolazili i ljudi iz svih delova Srbije, a u teškim poslovima za muškarcima tada nisu zaostajale ni žene. Mirjana Đurović (72) priseća se tih, kako kaže, napornih ali srećnih „rudničkih dana“.

„Muž i ja smo došli iz Ivanjice. Prvo je on dobio posao, a ja sam ostala u selu. Nakon nekoliko meseci i ja sam se odlučila za rad u rudniku iako nisam ništa znala o tome. Radila sam sa ostalim ženama na prebiranju rude, na jednoj rešetki. Po najvećim vrućinama i po najoštrijim mrazevima, u tri smene. Ono što je bilo najvažnije jeste plata koja je bila redovna i od koje smo školovali decu“, kaže Mirjana za RINU.

Rudnik magnezita nalazi se na kraju sela, a tu su nekada bile i prodavnica i škola. Dvospratna zgrada u kojoj su tada živele porodice rudara i park, sada doduše uništen, koji se nalazi ispred nje, svedoče da je ovde nekada sve vrvelo od života. Tu se spavalo, jelo, pilo i družilo i iako je posao na iskopavanju i prebiranju rude bio izuzetno težak, nakon radnog vremena svi su iz jame izlazili srećni i zadovoljni.

U neposrednoj blizini nalazi se i nekadašnja upravna zgrada, koju je podigao prvi privatni vlasnik rudnika iz Francuske, kasnije je ona pretvorena u menzu i svlačionicu, a i dan danas tu stoje pojedini delovi garderobe koji su ostali iza rudara.

„Ovde je sada pustinja, a u zgradi žive samo tri porodice. Tužno je kad uporedimo sliku od pre tridesetak godina i ovu danas. Od ovog rudnika živelo je pet sela, a dva puna autobusa razvozila su radnike. Mesečno se ovde proizvodilo oko 3.000 tona rude i radilo se punom parom. Kad sam ja počeo ovde sa radom koristile su se lopata i vile, a onda je sve mehanizovano, pa je posao mnogo bio olakšan. Ipak sve je krenulo nizbrdo pre nekih deset godina. Rudnik više nije bio u zenitu snage, a radnika je bilo sve manje i manje“, izjavio je nekadašnji poslovođa u rudniku, Milisav Damjanović.

Foto: RINA

Rudnik magnezita u Milićevcima od 1962. godine posluje u sastavu kraljevačke industrije vatrostalnog materijala Magnohrom koja je pre nekoliko godina otišla u stečaj, nakon neuspele privatizacije.

Kompanija Afarak iz Finske kupila je najznačajnije celine Magnohroma, kao i rudnike Šumadija i Magnezit sa pogonima eksploatacije i separacije.

Trenutno je rudnik u Milićevcima, koji je nekada hranio stotine ljudi, u mirovanju i čekaju se potezi novih vlasnika, a u njemu se i danas nalaze velike rudne rezerve koje bi mogle da budu iskorišćene.

Magnezit je ruda kojom je Srbija veoma bogata, a onaj koji se može pronaći u našoj zemlji smatra se jednim od najkvalitetnijih u celoj Evropi.

Foto: RINA

Moravički Portal / RINA / Foto : RINA

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.