Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, gde je i umro. Gledajući šta narod i vojska rade s njim, rekao je: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade.“Veliki petak smatra se najtužnijim danom hrišćanstva, a brojni običaji i verovanja vezuju se za ovaj dan. Za sve hrišćane ovo je dan strogog posta, a oni koji poštuju pravila, u znak žalosti, pripremaju hranu na vodi ili uopšte ne jedu i ne piju do zalaska sunca.
U Srbiji je običaj da se na Veliki petak zaustave svi poslovi i u kući i u polju. Tada se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Uskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti. Na dan Hristovog raspeća, ne treba uzimati igle i eksere, da se ne ozlede njegove rane. Na Veliki petak proguta se pupoljak od leske, to je narodno pričešće.
Jedan od najstarijih običajana Veliki petak je farbanje jaja crvenom bojom koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.: Prvo, crveno obojeno jaje, čuvarkuća ostavi se da čuva dom i ukućane. Prema narodnom običaju, deci se protrljaju obrazi ovim crvenim jajetom, da budu zdrava i rumena cele godine.
Budući da je vreme pandemije korona virusa, neke od običaja nećemo moći da sprovedemo u potpunosti, ali pošovaćemo sve propisane mere zaštite, kako bismo sačuvali svoje i zdravlje svojih bližnjih, što je u ovom trenutku najvažnije.
Moravički Portal / Aleksandra Stevanić