Praznik Svetog Đorđa, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih srpskih slava.
Svetitelj Đorđe rođen je u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac stradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.
U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru.
Sveti Georgije je na ikonama predstavljen u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Žena na ikoni je verovatno carica Aleksandra, supruga cara Dioklecijana koja je sa svetim Đorđem pogubljena.
Pod pobedom koju je Sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se misli na zaustavljanje progona hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.
Đurđevdan je praznik proleća, zdravlja, svadbi, zemlje, stočara i pastira, pa se slavi uz brojne običaje i rituale.
Uoči Đurđevdana, u posudu sa vodom se potopi razno prolećno bilje, dren, zdravac, grabež i crveno jaje,čuvarkuća ostala od Uskrsa da prenoći. Ujutru se deca I ukućani umivaju ovom vodom da budu zdravi kao dren.
Na Đurđevdan se pletu venčići od đurđevka kojima se ukrašavaju ulazna vrata na dvorištu i kući i
prave se krstićiod leskekoji se stavljaju na kuću i na njivu jer se veruje da on štiti od gromova i zlih sila.
Još jedno drvo danas ima posebno značenje, a to je grab, pa se na njemu valja zaljuljati kako bi se vaša simpatija “grabila” za vas.
Ako je na ovaj praznik vedro, veruje se da će godina biti rodna, a ako pada kiša, a biće sušno leto. Nekada su se hajduci sastajali na Đurđevdan i počinjali sa hajdukovanjem, pa se govorilo:Đurđev danak-hajdučki satanak, Mitrov danak hajdučki rastanak.
Moravički Portal / Aleksandra Stevanić